Zakonom o računovodstvu  propisano je da se pravna lica i preduzetnici, u smislu ovog zakona, razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica. Mali i srednji biznisi se definišu u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih i poslovnog prihoda u poslovnoj godini i vrednosti ukupne aktive utvrđene na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

Razvrstavanje u skladu sa kriterijumima propisanim Zakonom vrši pravno lice, odnosno preduzetnik, samostalno na datum bilansa redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Za novoosnovana pravna lica razvrstavanje se vrši na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja.

Prema dosadašnjim istraživanjima, mali i srednji biznisi čine 99,8% ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji. Ista studija pokazuje da ona generišu oko 2/3 zaposlenosti i prometa, i da 80% od ukupnog broja radne snage radi u MSP i preduzetničkom sektoru.

 

Pripadnost kategoriji mikro, malih i srednjih preduzeća

Prema zakonskim odredbama u mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma definisanih članom Zakona o računovodstvu. Isto tako potrebno je i da ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:

  1. prosečan broj zaposlenih 50;
  2. poslovni prihod 8.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
  3. vrednost ukupne aktive na datum bilansa 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Kada su srednja preduzeća u pitanju, u ovu kategoriju se mogu svrstati pravna lica i preduzetnici koji na datum bilansa prelaze granične vrednosti dva kriterijuma definisanih Zakonom. Takođe, ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma:

  1. prosečan broj zaposlenih 250;
  2. poslovni prihod 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
  3. vrednost ukupne aktive na datum bilansa 20.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Zakonska regulativa i računovodstvo i uticaj na malu privredu

Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji usvojeni su 2019.godine i stupili su na snagu 1. januara 2020. godine. Izuzetak predstavljaju određene odredbe čija će primena  početi od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine.  Osnovni razlozi i ciljevi donošenja novog Zakona o računovodstvu su usklađivanje sa Direktivama EU i unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja.

Neke od najvažnijih novina koje donosi Zakon o računovodstvu su:

  • Promene u kriterijumima za razvrstavanje grupa pravnih lica prema veličini;
  • Izmene u organizaciji računovodstva i vršenju računovodstvenih poslova;
  • Nije predviđen poseban kontni okvir za druga pravna lica i nema posebnih obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica;
  • Male grupe pravnih lica izuzete su od obaveze da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje;
  • Izmene u sastavljanju finansijskih i nefinansijskih izveštaja, zakonske revizije i jedinstvenim rokovima za podnošenje svih izveštaja i druge izmene.

Mali i srednji biznisi i fiskalna politika

Prema novom Zakonu o računovodstvu, preduzeća uz finansijske izveštaje više ne dostavljaju odluku o raspodeli dobiti/pokriću gubitka, kao ni izjavu da ta odluka nije doneta. Ovom izmenom trebaju da budu olakšane radnje pravnih lica u vezi sa registracijom finansijskih izveštaja.

Gledano sa strane fiskalne politike, u pogledu kriterijuma za određivanje visine iznosa poreza i doprinosa koje plaćaju obveznici po paušalnom principu obračuna, propisano je da se za osnovicu obračuna uzima prosečna bruto zarada.

Međutim, nakon toga se na osnovicu primenjuju kriterijumi za umanjenje, odnosno uvećanje osnovice. Ovde su u praksi javljuju brojne nedoslednosti, zbog toga što svaka filijala Poreske uprave Srbije ove kriterijume tumači i primenjuje različito. Samim tim, razlikuje se i ambijent za rad malih i srednjih biznisa.

Potrebe malih i srednjih preduzeća i otpornost na promene

Iako su mikro, mala i srednja preduzeća bila najizloženija uticaju krize u protekle dve godine, prema dosadašnjim istraživanjima, upravo su ona najviše doprinela rastu ukupne profitabilnosti. Istraživanje pokazuje da su ova privredna društva za trećinu uvećala dobitak u odnosu na 2020.godinu.

Ovo svakako ne znači da mali i srednji biznisi nisu izloženi negativnim uticajima krize. Zapravo, ona su najosetljivija, najviše u pogledu nedostatka finansija. Još jedan bitan nedostatak je primena novih tehnologija, digitalizacija i automatizacija poslovanja, u čemu veliki deo malih i srednjih preduzeća zaostaje.

Tri ključne potrebe svakog malog i srednjeg preduzeća su potrebe potrošača odnosno korisnika, novac i poslovne aktivnosti. Potrebno je da one budu u ravnoteži kako bi se poslovanje odvijalo neometano, i kako bi bilo otporno na promene koje su poslednjih godina prisutne više nego ranije.

AKTIV je nastao kao proizvod upravo iz preduzeća koje pripada ovoj kategoriji. Iz tih razloga detaljno pratimo i analiziramo potrebe malih i srednjih biznisa, i radimo na rešenjima koja u potpunosti pospešuju njihov rad, i doprinose transformaciji preduzeća u cilju njihove otpornosti i tržišne konkurentnosti.